Moja pedagogija

Just another way of learning

Socijalizacija

 Sa socijalizacijom se srećemo u raznim naukama (pedagogija, psihologija, sociologija, antropologija) i shodno tome imamo i različita određenja i definicije.

 Jedna od bitnih razlika u tim definicijama je u određenju odnosa jedinke i društva:

  1. Po jednim shvatanjima društvo je nadređeno pojedincu i ono određuje njegova gledišta i granice;
  2. Druga shvatanja stavljaju akcenat na pojedinca, pa ličnost kao jedinstvena organizacija prevazilazi svaku društvenu formaciju koja ga okružuje.

 U savremenoj nauci primetne su tendencije da se ovakve polarizacije prevaziđu, pa se ličnost i društvo ne proučavaju kao dva odvojena sistema, već se akcenat stavlja na interakciju, na proces gde i jedna i druga strana nešto daju i primaju.

Socijalizacija se može definisati kao proces kojim se dete prilagođava društvenoj sredini, uspostavlja sa njom harmoničan odnos, asimilira je i integriše se u nju, razvijajući pri tom ljudska svojstva.

 Socijalizacija je proces sve većeg osamostaljivanja jedinke od neposredno datog i to posredstvom asimilacije i akomodacije.

ASIMILACIJA= uključivanje u ranije nastale strukture koje mogu ostati nepromenjene ili se delom zbog uključivanja menjaju, ali bez prekida kontinuiteta sa prethodnim stadijumima

AKOMODACIJA=  promene koje se dešavaju pod uticajem spoljašnjih situacija.

 Proces socijalizacije je tesno povezan sa vaspitanjem. Oni se međusobno prožimaju i ne mogu jedan bez drugog. Pojam socijalizacije je mnogo širi od pojma pod kojim podrazumevamo oblik društvenog ili moralnog vaspitanja ili privikavanja na društvo.

           Zadaci socijalizacije u predškolskom periodu: 

Socijalizacija predstavlja proces učenja pravila i običaja nekog društva. Decu uzrasta do 3 godine ovaj proces uči razlikovanju prihvatljivog od neprihvatljivog ponašanja. Ona uče ove razlike kroz interakcije sa odraslima koji se njima bave. Zadaci se mogu podeliti u nekoliko grupa:

1. Fundamentalni (osnovni, bazični) zadaci socijalizacije:

               Kultivisanje pozitivnih emocija– vaspitač ne treba da reaguje samo kada je nešto loše već u prvi plan treba da ističe pozitivne potencijale. Suština vaspitanja je u kanalisanju i kultivisanju emocija u pozitivnom pravcu;

          Razvoj samostalnosti– samostalnost je sposobnost samostalnog obavljanja neke radnje, ali je i sposobnost samostalnog odlučivanja i poverenja u sebe. Samostalnost nije suprotnost zavisnosti, niti se razvija tako što se zavisnost odstranjuje. Već naprotiv, zadovoljena potreba za  zavisnošću i pripadanjem daje osnovu za samostalnost. Rad sa predškolskom decom zahteva veliku veštinu balansa između onoga što je realni razvojni nivo deteta, njegova potreba i onoga što su potencijali;

              Razvoj unutrašnje kontrole– naš zadatak u socijalizaciji predškolskog deteta je da povećamo razmak između javljanja neke potrebe ili želje i momenta njenog ispunjenja. Najpre je ta kontrola uvek spoljašnja i ona omogućava detetu da odlaže zadovoljenje potrebe. Dete mora da zna raspored življenja i aktivnosti da bi moglo da napravi izbor, da donosi odluku, da mu materijal i igračke budu dostupni, da mu prostor bude poznat. Ovakav način kontrole se vremenom interiorizuje kao vrednosni sistem.

2. Zadaci koji se odnose na različite aspekte formiranja ličnosti:

           Razvijanje pozitivne slike o sebi– to je ono što mi kažemo da jesmo, naša verovanja, predstave i razmišljanja o nama samima. Neka od tih verovanja su činjenice (npr. Ja sam žensko, ja sam đak,… ovo su znanja koja se mogu lako proveriti), a neka su mišljenja koja imamo o sebi (ja sam pričalica, ja sam duhovita,…) koja mogu ali i ne moraju biti tačna. Razvijanje pozitivne slike o sebi je bitan deo našeg identiteta, on u velikoj meri čini ono što mi jesmo. Ovaj razvoj pozitivne slike o sebi ima sledeće izvore:

  • Prvo se razvija slika o svom telu na osnovu fizičkih kantakata sa odraslima;
  • Drugi izvor je vlastita aktivnost deteta kroz koju ono dobija informaciju koliko je spretno, brzo, vešto;
  • Treći izvor je pojam samopoštovanja– identifikacija sa slikom o sebi, ono što mi osećamo u vezi slike koju imamo o sebi. Pojam o sebi se formira na osnovu reakcija drugih ljudi.

      Razvijanje altruizma (društvenosti) – podrazumeva razvijanje sposobnosti saradnje i kooperativnosti (predusretljivost, empatija, tolerantnost, plemenitost, briga za drugoga,…). U realizaciji ovog zadatka važan je postupak odraslih, ali i saradnja među decom i među vršnjacima.

              Razvijanje vrednosnog sistema verovanja i ideala– i dete ima potrebu da traži smisao svog postojanja (šta je čovek, kakvi su odnosi među ljudima,…) te stoga, vaspitanje mora što više biti povezano sa sredinom, lokalnom zajednicom,itd.

3. Zadaci socijalizacije koji proističu iz povezanosti socijalnog i kognitivnog razvoja:

         Razvijanje radoznalosti i stvaralaštva– ne baziraju se samo na kognitivnim stavovima već  zahtevaju i određene osobine tolerancije;

             Razvoj sposobnosti moralnog rasuđivanja– kognitivna sposobnost koja se razvija učešćem u socijalnim zbivanjima i rešavanjem socijalnih problema, kao i sticanjem i izgrađivanjem socijalnih znanja.

Advertisements

Single Post Navigation

One thought on “Socijalizacija

  1. Povratni ping: Privatno školovanje donosi sve više pogodnosti - MD Explorer - iz naučnog ugla

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s