Cilj i zadaci vaspitanja dece ranog uzrasta
Vaspitanje je skup planskih uticaja koji su usmereni na formiranje ličnosti i na njeno pripremanje za aktivno učešće u proizvodnom, društvenom i kulturnom životu. Proces razvijanja psiho-fizičkih sposobnosti je pod uticajem vaspitača i društva. Ono obuhvata obrazovanje i nastavu, sve pedagoške uticaje, kao i ustanove u kojima individua živi.
Vaspitanje je jedan od važnih uslova individualnog i društvenog razvoja. Kao društvena kategorija, uvek je u zavisnosti od postojećih društvenih odnosa. Cilj vaspitanja je svestrano razvijena ličnost.
Cilj vaspitanja dece ranog uzrasta:
U određivanju cilja vaspitanja na uzrastu do 3. godine polazi se od karakteristika uzrasta i od specifičnih vaspitnih postupaka.
Cilj vaspitnog rada je stvaranje povoljne vaspitne sredine u kojoj će dete sticati iskustva po svom sopstvenom programu, koja će ga polako uz organizovane metode i sadržaje prevoditi u saznavanje i otkrivanje sebe i svoje okoline, ali i koje će dete moći menjati shodno svojim mogućnostima.
Vaspitna sredina će svojom organizacijom pružiti optimalne uslove iz kojih će dete odabrati ono i onoliko koliko može i osmišljavati ga na njemu svojstven način. Ovo znači da povoljna vaspitna sredina podrazumeva oplemenjenu fizičku sredinu koja će biti svetla, normalne temperature i vlažnosti, smirenih boja, prostorija u kojoj su oblikovane i neoblikovane igračke, predmeti koji se koriste u porodici, a prihvaćeni su za dečije igre.
Socijalna sredina provocira razvoj deteta i dete stalnom komunikacijom sa majkom i drugim članovima porodice bogati svoju ličnosdt i na taj način postaje sociujalno biće.
Znači, povoljna vaspitna sredina podrazumeva jedinstveno delovanje svih članova kolektiva, motivisanost za realizaciju rada kao i povoljno rešenu organizaciju i funkcionisanje ustanove za zadovoljenje potreba dece, uslova i sredstava za rad sestre-vaspitača.
Zadaci vaspitanja dece ranog uzrasta:
Osnovni zadatak vaspitnog rada do 3 godine je da čuva, podrži, podstiče i oplemenjuje spontane izraze malog deteta u odnosu na okolinu. Polazeći od spontanih izraza deteta, neophodno je poštovati njegovu individualnu osobenost u otkrivanju i menjanju sveta oko sebe.
Posebni zadaci:
1. fizičko-senzornog razvoja
- održavanje fizičkog zdravlja dece,
- podsticanje razvoja pokreta,
- ovladavanje motorikom,
- podsticanje celovitog senzornog i perceptivnog razvoja,
- razvijanje navika (telesne higijene, uzimanje hrane, za pražnjenje,…).
2. emocionalno-socijalnog razvoja
- očuvanje spontanosti i iskrenosti deteta u kontaktu sa svetom,
- negovanje otvorenosti deteta za doživljaje,
- pružanje pomoći u sticanju samostalnosti,
- pružanje pomoći u stvaranju slike o sebi i isticanju poverenja u svoje sposobnosti,
- pomaganje detetu u usvajanju osnovnih normi ponašanja u okviru osnovnih moralnih vrednosti (dobro, rđavo,…),
- podsticanje dece na zajedničko obavljanje aktivnosti,
- podsticanje zadovoljstva i radosti kod deteta.
3. saznajnog razvoja
- podsticanje i negovanje prirodne radoznalosti malog deteta u odnosu na svet koji ga okružuje,
- podržavanje prirodne mogućnosti deteta da se uživljava u predmete i pojave, negovanje osetljivosti za utiske kao motive za postavljanje pitanja,
- podsticanje rešavanja problema senzomotorne inteligencije,
- podržavanje naizgled neosmišljene govorne komunikacije deteta,
- podsticanje i bogaćenje dečijeg govora kao sredstva za komunikaciju i sticanje saznanja,
- podsticanje razvoja senzomotornih i perceptivnih sposobnosti,
- stvaranje povoljnih uslova za formiranje početnih saznajnih pojmova kroz praktične aktivnosti
Sistem sadržaja, metoda i sredstava mora biti u funkciji navedenih ciljeva i zadataka kao garancija uspešnog vaspitnog rada.
Moja pedagogija 
Veoma koristan članak.
Hvala 🙂